библиотека библиотека
Поиск

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!


Параметры поиска





Расширенный поиск      Клавиатура


Поиск
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправлять
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Инструменты
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
Языки
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Мой счет
Вход
Членство !
Забыли пароль !
Поиск Отправлять Инструменты Языки Мой счет
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Вход
Членство !
Забыли пароль !
        
 kurdipedia.org 2008 - 2024
 Нарочно
 Случайная деталь!
 Правила использования
 Архивариусы Курдипедии
 Ваше мнение
 Пользователь коллекций
 Хронология событий
 виды деятельности - Курдипедиа
 Помощь
Новый элемент
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Чатоев Халит Мурадович
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 518,321
Изображения 105,199
Книги pdf 19,474
Связанные файлы 97,358
видео 1,394
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
Мухамад Салих Дилан
Статьи
Хорасанский курманджи
Kurdên Kurmanc li Îranê
Курдипедия — крупнейший многоязычный источник курдской информации!
Категория: Статьи | Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Делиться
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
Рейтинговая статья
Отлично
очень хороший
Средний
неплохо
плохой
Добавить в мои коллекции
Ваше мнение о предмете!
предметы истории
Metadata
RSS
Поиск в Google для изображений, связанных с выбранным элементом !
Поиск в Google для выбранного элемента !
کوردیی ناوەڕاست0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Fins0
Norsk0
Pусский0
Հայերեն0
中国的0
日本人0

Kurdên Kurmanc li Îranê

Kurdên Kurmanc li Îranê
=KTML_Bold=Kurdên Kurmanc li Îranê=KTML_End=

Li Îranê, Kurdên Kurmanc piranî, li herêmên Xurasan #(Xorasan# a bakûr, Xorasana Rezewî) û bakûrê Parêzgeha Urmiyê djîn. Lêbelê gelek Kurdên Kurmanc jî hene ku koçberî seranserê Îranê bûne û li gund, bajar û bajarokan niştecih bûne
Kurdshop – Kurmanc ew Kurd in ku bi zaravayê Kurmancî diaxivin û piraniya Kurdên dinyayê jî Kurdên Kurmanc in. Li Îranê, Kurdên Kurmanc piranî, li herêmên Xurasan (Xorasana bakûr, Xorasana Rezewî) û bakûrê Parêzgeha Urmiyê djîn. Lêbelê gelek Kurdên Kurmanc jî hene ku koçberî seranserê Îranê bûne û li gund, bajar û bajarokan niştecih bûne.
=KTML_Bold=-Herêma Xorasanê=KTML_End=
Herêma Xorasanê li bakûrê rojhilatê Îranê ye. Herêma ku ji sînorê Îran-Turkemenistanê heta tixûbê Îran-Efxanîstanê digre ber xwe. Hejmara Kurdên Xorasanê ne diyar e. Kurd li bakûrê Xorasanê ji sînorê Îran-Efxanîstanê bigre heta behra Kesk û Gîlanê belav bûne. Kurdên Kurmanc li van bajaran dijîn:
Kelatê Nadirî, Çinaran, Deregez, Qoçan, Nîşabûr, Isferayîn, Şîrwan, Oxaz, Bucnûrd, Aşxane û ...hwd.
Tê gotin ku li navenda Parêzgeha Xorasanê, bajarê Meşhedê gelek Kurdên Kurmanc dijîn.
=KTML_Bold=Parêzgeha Urmiyê=KTML_End=
Parêzgeha Niştecihên parêzgeha Urmiyê Kurd û Azerî ne. Kurdên vê eyaletê Kurmanc û Soran in. Li başûr Soran û li bakur jî Kurmanc niştecihin.
Li parêzgeha Urmiyê 16 bajar (şaristan) hene. Bajarên vê eyaletê ev in:
Urmiye
Niştecihên Urmiyê Azerî, Kurd, Ermen û Aşûrî ne.
2. Bokan 3. Pîranşar 4. Serdeşt 5. Mihabad 6. Şino (Oşnewiye).
Ev bajar li başûrê eyaletê ne ku piranya niştecihên wan Kurdên Soran in.
7. Miyanduab 8. Nexede 9. Şahîndij 10. Tikab
Ev bajar jî li başûrê eyaletê ne ku niştecihên wan Azerî û Kurdên Soran in.
11. Makû 12. Xoy 13. Selmas 14. Poldeşt 15. Şot 16. Çaldiran.
Ev bajar jî li bakurê eyaletê ne ku niştecihên wan Azerî û Kurdên Kurmanc in.
Kurdên Kurmanc tenê li van bajar û navçeyên derdora wan dijîn, helbet hinek Kurmancên Zaxoranlû (ze'feranlû) jî li bajarê Şahîndêjê dijîn.
=KTML_Bold=Bajarê Urmiyê=KTML_End=
Urmiye navenda parêzgeha Urmiyê ya Îranê bajarekî kevnar û qedîmî ye. Li ser nav û dîroka wê, geşitiyar, lêkolîner û nivîskaran gelek pirtûk nivîsîne.
Urmiye di serdema kevin de bajarekî girîng yê welatê Medan bûye ku navê wê di gelek berhemên kevnar û dîrokî de hatiye. Bi zimanê Suryaniyan “Urmiya”, bi zimanê Parsan “Urumî û Urmiye”, bi zimanê 'ereban “Urumiye”, bi zimanê Azeriyan “Urmu” û bi Kurdî jî dibêjnê “Urmiye, Urmî û Wirmê”. Hinek zana û lêkolînerên Îranî (Fars, Kurd û Azerî) û biyanî didin diyarkirin ku Urmiye ji du peyvên aramî; “ûr” bi wateya “bajar, an jî şar û “miye” jî bi wateya “avê”ye. Yanî wateya peyva Urmiyê “bajarê avê”ye. Hinek jî Urmiyê peyveke kildanî dizanin û dibêjn; Ûr tê wateya “nêzîk” û “miye” jî “derya” ye û di serdemên kevin de jê re bajarê “nêzî deryayê” jî hatiye gotin. Hinek çavkanî jî navê wê bi “xuromê” bi wateya “roj” û “mêe“ jî bi wateya meh an jî mang şirove dikin.
Di hinek jêderan da jî navê kevnar yê Urmiyê wek Çîçêst hatiye ku piştre Asûryan ev kirin “Urmiya”. Çîçêst peyveke avêstayî ye û bi wateya spî û biriqî ye. Bajarê Urmiyê 5 navçe û 460 gundan digre ber xwe. Kurdên Urmiyê ji eşîrên: Şikak, Herkî, Begzade, Moqirî, Şemsikî û…hwd pêk tên.
=KTML_Bold=Bajarê Selmasê/dîleman=KTML_End=
Bajarê Selmasê li bakura parêzgeha Urmiyê ye. Bajarê Selmasê ji heşt herêmên Kinarberoj, Çarî, Şinetal, Gerdiyan, Şipîran, Koresunî, Lekistan û navendê pêk tê. Selmas gelek caran di encama şerê di navbera Îranê û welatê Romê, 'Usmanî û Ûrisan de hatiye şewitandin, çimkû nêzî wan welatan bûye. Di dema şerê împaratoriyên Sefewî û 'Usmanî de bajarê Selmasê gelek xisar dît û li gorî gelek pirtûkan, ew bajar bi tevahî ji hêla 'Usmaniyan ve hatiye xirabkirin û şewitandin û niştecihên Selmasê ber bi bajarên Urmiyê û Xoyê ve revîne û li wan deran niştecih bûne. Di sala 1920î de, 'erdhejeke gelek mezin li vî bajarî qewimiye û xisarek gelek mezin gihandiye bajêr. Li vê herêmê Azerî û Kurd bi hev re dijîn.
$Bajarê Poldeştê (Pûldeşt)$
Poldeşt yek ji bajarên bakurî yên Urmiyê ye û heta çend salan berî niha bajarok û girêdayî bajarê Makûyê bû, lê ev çend sal in bûye bajar û ji Makûyê veqetiyaye. Navê qedîm ê vî bajarî 'Erebler yan 'Ereblû bûye. Poldeşt kêleka çemê Erez e û li ser xeta sînorê di navbera Îranê û Komara Xweseriya Nexciwan a Komara Azerbaycanê de ye. Ev bajar ji bajarên din gerimtir e û deşt û gundên wê aranê ajalvan û pezdarên êl û 'eşîrên Kurdên vê navçeyê bûne. 'Eşîrên Celalî û Mîlan demsalên sar û hênik li vê deverê dimînin û dema çûyîna zozana diçine çiyayên Makû û Qeleniyê (Çaldiranê). Li herêma Poldeştê 165 gund hene. Niştecihên vê navçeyê û bajarê Poldeştê Azerî û Kurd in. Kurdên wê ji êl û 'eşîrên Celalî û Mîlan in.
=KTML_Bold=Bajarê Şotê=KTML_End=
Bajarokê Şotê di sala 2008an de bûye şar. Şot bajerekî girêdayî parêzgeha Urmiyê ye. Ew bajar xwediyê dîrokeke gelek kevnar û dûr û dirêj e, û niştecihên wê yên yekemîn Ermenî bûne, lê niha Ermenî li wî bajarî nemane. Akinciyên wî bajarî Azerî û Kurd in. Li hin çavkaniyên dîrokî hatiye nivîsîn ku navê wî bajarî Aşût bûye û di serdema Şahê Îranê de navê bajêr danîne Şahabad. Lê piştî guherîna deshilatê li Îranê navê wî bajarî guhertin û kirine Şot. Dibêjn Şot navê qehremanekî Ermenî ye û navê bajêr jî hema ji navê wî qehremanî wergirtine.
Kurdên bajarê Şotê û derdora wê bi Kurdiya Kurmancî devoka Bazîdî diaxivin. Kurdên wê herêmê piranî ser bi 'eşîrên Celalî û Mîlan in.
Bajarê Makûyê
Makû/Mekî yan jî Kelha Makûyê bajarekî kevnar e û dikeve bakurê rojavayê Îranê û başûrê bajarê Urmiyê. Di navbera kelha Qeye û çiyayê Sibîd de ye. Dîroknas dibêjn ku dîroka vî bajarî heya serdema Ûrartûyan diçe. Hin lêkolîner jî di navbera Makû û Bazirganê (navçeya Makû, li hemberî deriyê sînoriyê Gurbulaxê ye) de li ser gelek beran nivîsên bizmarî dîtine û dibêjn dîroka vî bajarî heya Sumeriyan jî diçe. Kurdên Makûyê jî piranî ser bi 'eşîrên Celalî û Mîlan in.
Bajarê Çayparê
Çaypare ketiye bakurê bajarê Xoyê û deşteke fireh e. Pêş hatina Îslamê navê vê herêmê Çors bûye. Paşê bi navê Qereziyadîn hatiye naskirin lê, çend salan berî niha navê vî bajarî guhertin û danîn Çaypare. Niştecihên vî bajarî Kurd û Azerî ne. Yek ji 'eşîrên ku li vê deverê djîn 'eşîra Mîlan e.
=KTML_Bold=Bajarê Çaldiranê=KTML_End=
Çaldiran yek ji bajarên parêzgeha Urmiyê ye. Nişteciyên vî bajarî Kurd û Azerî ne. Kurdên qeleniyê (Çaldiranê) bi zaravayê Kurmancî diaxivin û ji 'eşîrên Celalî û Mîlan in.
Bajarê Çaldiranê zêdetir çimkû şerê di navbera Şah Îsma'îlê Sefewî û Soltan Selîmê Osmanî li hawîna sala 893an li wir qewimî, binavûdeng e.
=KTML_Bold=Bajarê Xoyê=KTML_End=
Xoy an jî Kelha Xwê bajarek e ku dikeve nava parêzgeha urmiyê. Xoy duyemîn bajarê parêzgeha Urmiyê ye. Hinek dibêjn: Eslê navê bajêr ji peyva Kurdî a “xwê” tê. Niştecihên navendê bi piranî Azerî ne, lêbelê Kurd jî li vî bajarî hene. Kurdên Xoyê ji du eşîrên Memikî û Kuresinî ne. 35 gundên wan hene ku gişt ketine geliyê kotolê. Kuresinî jî du beş in ku pişkek ji wan bi zimanê Tirkiya Azerî û pişkeke wan jî bi zimanê Kurdî (zaravayê Kurmancî) diaxivin.
[1]
Этот пункт был написан в (Kurmancî - Kurdîy Serû) языке, нажмите на значок , чтобы открыть элемент на языке оригинала!
Ev babet bi zimana (Kurmancî - Kurdîy Serû) hatiye nvîsandin, klîk li aykona bike ji bu vekirina vî babetî bi vî zimana ku pî hatiye nvîsandin!
Эта статья была прочитана раз 462
Хэштег
Источники
[1] Веб-сайт | Kurmancî - Kurdîy Serû | https://kurdshop.net/- 11-12-2023
Связанные предметы: 7
Категория: Статьи
Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Дата публикации: 21-02-2023 (1 Год)
Классификация контента: Статистика
Классификация контента: социальной
Классификация контента: Статьи и интервью
Страна - Регион: Ирана
Тип документа: Исходный язык
Тип публикации: Цифровой
Технические метаданные
Параметр Качество: 99%
99%
Эта запись была введена ( ئاراس حسۆ ) в 11-12-2023
Эта статья была рассмотрена и выпущена ( سارا ک ) на 15-12-2023
Эта статья была недавно обновлена ​​( سارا ک ) на: 11-12-2023
URL
Этот пункт в соответствии со стандартами Курдипедии pêdiya еще не завершен!
Эта статья была прочитана раз 462
Прикрепленные файлы - Version
Тип Version Редактирование имени
Фото файл 1.0.142 KB 11-12-2023 ئاراس حسۆئـ.ح.
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
биография
Демирташ Селахаттин
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
Археологические места
Замок Срочик
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
биография
Пашаева Ламара Борисовна
биография
Омархали Ханна Рзаевна
биография
Джангир ага Хатифов
Статьи
Саратовский Курдистан
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
биография
ХАРИС БИТЛИСИ - Idris Bitlisi
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
Чатоев Халит Мурадович
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
биография
Георгий Мгоян
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна

Действительный
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
23-11-2013
Хавре Баххаван
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
24-11-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
04-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
Мухамад Салих Дилан
14-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Мухамад Салих Дилан
Статьи
Хорасанский курманджи
16-05-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Хорасанский курманджи
Новый элемент
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Чатоев Халит Мурадович
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 518,321
Изображения 105,199
Книги pdf 19,474
Связанные файлы 97,358
видео 1,394
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
биография
Демирташ Селахаттин
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
Археологические места
Замок Срочик
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
биография
Пашаева Ламара Борисовна
биография
Омархали Ханна Рзаевна
биография
Джангир ага Хатифов
Статьи
Саратовский Курдистан
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
биография
ХАРИС БИТЛИСИ - Idris Bitlisi
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
Чатоев Халит Мурадович
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
биография
Георгий Мгоян
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
Folders
Статьи - партия - Народные Силы Обороны - HPG Статьи - Классификация контента - Военные Статьи - Тип документа - Исходный язык Статьи - Тип публикации - Цифровой Статьи - диалект - Русские Статьи - Страна - Регион - Западного Курдистана Статьи - Классификация контента - языковедческий Статьи - Тип документа - Переведено Статьи - диалект - Курдские Сорани Статьи - диалект - Курдские Хаврами

Kurdipedia.org (2008 - 2024) version: 15.58
| контакт | CSS3 | HTML5

| Время создания страницы: 0.484 секунд!