библиотека библиотека
Поиск

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!


Параметры поиска





Расширенный поиск      Клавиатура


Поиск
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправлять
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Инструменты
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
Языки
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Мой счет
Вход
Членство !
Забыли пароль !
Поиск Отправлять Инструменты Языки Мой счет
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Вход
Членство !
Забыли пароль !
        
 kurdipedia.org 2008 - 2024
 Нарочно
 Случайная деталь!
 Правила использования
 Архивариусы Курдипедии
 Ваше мнение
 Пользователь коллекций
 Хронология событий
 виды деятельности - Курдипедиа
 Помощь
Новый элемент
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Чатоев Халит Мурадович
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 518,368
Изображения 105,201
Книги pdf 19,475
Связанные файлы 97,359
видео 1,394
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
Мухамад Салих Дилан
Статьи
Хорасанский курманджи
لاشەیەکی داگیرکراو یان ئەکتەرێکی ئازاد، ژن وەک ئەکتەر نەک قوربانی،ژنی پیەر بۆردیۆ، ژنی ئالان تورێن، ژنی کوردستانی 3
Курдипедия сделала информацию такой простой! Полмиллиона записей в вашем кармане благодаря вашим мобильным телефонам!
Категория: Статьи | Язык статьи: کوردیی ناوەڕاست
Делиться
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
Рейтинговая статья
Отлично
очень хороший
Средний
неплохо
плохой
Добавить в мои коллекции
Ваше мнение о предмете!
предметы истории
Metadata
RSS
Поиск в Google для изображений, связанных с выбранным элементом !
Поиск в Google для выбранного элемента !
Kurmancî - Kurdîy Serû0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Fins0
Norsk0
Pусский0
Հայերեն0
中国的0
日本人0
دکتۆر #عادل باخەوان#*

لە‌ کۆمەڵگە‌ی نوێدا هەموو شتێک دە‌مانبات بە‌رە و ڕاکردن لە‌ خۆمان، ڕاکردن بە‌دوای هەموو ئەو شتانە‌ی دیکەدا کە بۆمان پێشنیاردە‌کەن، هەموو ئەو شتانە‌ی کە وە‌ک پاتری «من»ی ئێمە بە‌ردە‌وام شە‌حن دە‌کەنە‌وە‌. لە‌م کۆمەڵگە‌یە‌دا «من»ی ئێمەکان وە‌ک خۆر ئاوادە‌بێت، وە‌ک مانگ دە‌گیرێت، چونکە فڕێدراوە‌تە‌ نێو جیەانێکەوە‌ کە سنووری نییە‌ و هەموو ئاماژە‌کان، زمانە‌کان، کلتوورە‌کان، ترادیسیۆنە‌کان، فاکتە‌کان، لە‌ هەر چوار لاوە‌ پە‌لاماری دە‌دە‌ن. لە‌م کۆمەڵگە‌یە‌دا، نە‌ک هەر گرووپە‌کان، بە‌ڵکو تاکەکانیش دە‌دڕێن، دابە‌شدە‌بن، ورد دە‌کرێنە‌وە‌، لە‌توپە‌ت دە‌بن و هەموو کۆنترۆڵێک لە‌سە‌ر خودی خۆیان لە‌دە‌ست دە‌دە‌ن.

کەم نین ئەو کەس و گرووپ و لایەنانەی کە بەتوندی دژایەتی ئەم تیۆریەی ئالان تورێن دەکەن و وەک پڕۆژەیەکی”ڕیفۆرمیست” وێنای دەکەن و لە بری ئەم تێزە تورێنیە بانگەشە بۆ شۆڕش و لەڕیشەهەڵکێشانی ڕادیاکاڵ دەکەن، بێئاگان لەوەی کە لەو جێگایانەدا کە شۆڕش کراوە، زۆرجار ئەوەی کە هاتووە گەلێک خراپتر بووە لەوەی کە پێشتر هەبووە. تورێن پێمان دەڵێت کە ئەم کەسانە بەهەلەدا چوون، چونکە پرسیاری ئێمە لێرەدا نە شۆڕشەو نە ڕیفۆرم، بەڵکوو قسەکردنە لە ژنێکی نوێ کە چیدی خۆی وەک قوربانی ناخاتە سەر شانۆ، بەڵکوو وەک مرۆڤی ئیجابی و خود سەلمێنەر.
ئالان تورێن نایەوێت بێدەنگ بێت لە ئاست ئەو”ئۆپۆزیسیۆن”هی کە لەنێوان “فەزحکردنی گشتی دەسەڵاتی نێرینە“و سەلماندنی وشیاریی مێینەدا هەیە. ئەو دەیەوێت ڕووناکی بخاتە سەر ئەو هەرێمە گەورەیەی کە لەم ئۆپۆزیسیۆنە درووست بووە. ئەو ژنەی کە تورێن باسی دەکات دەکەوێتە زەمەنێکەوە کە ئەو بە“پۆست فیمینیست”ی ناودەبات. واتە ژنی پۆست فیمینیست لەو شوێنەوە دەست پێدەکات کە فیمینیستەکان تەواودەبن، بەو مانایەی کە ئەم ژنە خاوەنی هەموو ئەو دەسکەوتانەیە کە فیمینیستەکان بەدەستیان هێناوە، بەڵام دواتر بەرەو ڕووبەری دیکە مل دەنێت و ململانێکەی لەو دەربەندەدا کۆتایی پێنایەت.
کاتێک کە ئەندامانی کۆمەڵگەیەک خۆیان لەڕێگای تواناییەکانیانەوە، لەڕێگای خواستەکانیان بۆ گۆڕانەوە خودی خۆیان پێناسەدەکەن نەک لەڕێگای پارێزگاریکردن لە سیستەمی ئامادە، ئیدی ئەم ئەندامانە ناتوانن باس لە پارێزگاریکردن لە“ئینتیما”بکەن. لە هەلومەرجێکی ئاوادا ئەکتەرێکی کۆمەڵایەتی نوێ لەدایک دەبێت. لێرەوە لە فیکری ئالان تورێندا، تەواو بەپێچەوانەی پیەر بۆردیۆوە، کەسی تاک دەبێت بە ناوەرۆکی خۆی، بە بناغهی خۆی، بە دەوڵەت و نیشتمانی خۆی، بە شەرعیەتی بوون و هەبوونی خۆی، شەرعیەت بەوەی کە مافی هەیە وەک کەسێکی خاوەن ماف بژی.
بەم شێوەیە چەمکی”خود” ڕاستەوخۆ دەلکێت بە چەمکی “ماف”هوە کەڕاستەوخۆ دەلکێت بە چەمکی “دیمۆکراسی”هوە. دیمۆکراسی بەو مانایەی کە حکومەتی یاسادار لەخزمەتی مافەکانی هاووڵاتیاندایە. ئەم سێ چەمکە، کە بازنەیەک پێکەوە درووستدەکەن، سەدو هەشتا پلە دژ بە بازنەیەکی دیکەن کە لە سێ چەمکی “هەژموون” و “بەرژەوەند” و “ شۆڕش” پێکهاتووە. دیمۆکراسی کاتێک لەدایک دەبێت کە لە چوارچێوەی یاسادا تاکەکان و بزووتنەوە کۆمەڵایەتییەکان بتوانن بەرگری لە مافەکانیان بکەن. بەڵام کائینی خاوەن ماف بەرەەمی دیموکراسی نییە، بەڵکوو مەرجی لەدایکبوونی دیموکراسیە.

ڕاستە تائێستاش ژنان لەنێو جیەانێکدا دەجووڵێنەوە کە پیاوان بۆیان درووست کردون، جیەانێک کە هەلومەرجی جهندەر ئامادە دەکات، جهندەرێک کە فێری دەستەمۆبوون و ماڵیکردنی کردن. بەڵام لەهەمان کاتدا لای هەمان ژنان وشیاری بە ماڵیبوون و دەستەمۆبوون درووست بووە. وشیاریەک کە فێری ئەوەیان دەکات کە چۆن لە دەستەمۆبوون و ماڵیبوون برۆنەدەرەوە و چۆن خۆیان بۆ خۆیان بینابکەن و لەپێناوی خۆیاندا بژین. لێرەوە ژن بوون بۆ خود دەبێت بە کردەی پەڕینەوە لە زۆنەکانی “بیناکردنی ژن بۆ ئەویتر” بۆ زۆنەکانی “بیناکردنی ژن بۆ خود”، دەبێت بە پەڕینەوە لە ژنبوون لەپێناوی ئەوانی دیکەدا بۆ نێو دنیای ژنبوون لەپێناوی خوددا.
بەڵێ ژنان کائینی بیناکراون لەدەوری سێکس. بەڵێ ژنان ئەو مێینانەن کە پیاوان خشت بەخشت بینایان کردوون، بەڵام لەهەمان کاتدا، هەمان ئەم ژنانە دەخوازن کە یەک بە یەکی ئەو خشتانە هەڵبوەشێننەوە و بەدەستی خۆیان خودی خۆیان بینا بکەنەوە. لێرەوە ژنانی پۆست فیمینیزم لە گەڕانێکی بەردەوامدان بەدوای هەموو ئەو شتانەی کە فڕێیان دەداتە چوارچێوەی دێتێرمینیزمەوە، بۆئەوەی بتوانن لێیان دەربازببن. لێرەوە خۆیان بۆ ئاستی خۆیان بەرزدەکەنەوە و لە بینینەکانی خۆیانەوە جیەانی دەوروبەریان هەڵدەسەنگێنن و پێگەی خودی خۆیان لۆکالیزە دەکەن، پێگەیەک کە پیاوان بۆ ئەویان درووست کردووە و دەخوازن کە هەمیشە دەستی پێوەبگرێت.
ئەوەی لێرەدا گرنگە گۆڕینی وێنەی ئەوان لە نێگەتیڤهوە بۆ پۆزێتیڤ، لە خراپەوە بۆ باش نییە، بەڵکوو ئەوەی گرنگە پەڕینەوەی ئەوانە لە وشیاری ژنبوون وەک “کەرەسە“وە بۆ وشیاری ژنبوون وەک “خود”. بیناکردنی خود بریتییە لە گوزارشتکردن لە ئەکتەرێک کە دژ بە “ئیغتیراب”ی خۆی ململانێ دەکات، دژ بە “ئیستیغلال”کردنی لەلایەن کردەی بە بازاڕی کردنیەوە ململانێ دەکات. ئەم ئەکتەرە چەند دژ بە ترادیسیۆنی دەستەمۆکردن هاواردەکات، هێندەش دژ بە کۆیلەکردنی بەناوی ئازادییەوە ڕادەپەڕێت.
بەڵام لێرەدا دەبێت شتەکانمان لێ تێکەڵ نەبێت! ئەو خودەی کە تورێن باسی دەکات بریتی نییە لەو “تاکگەراییەی” کە مرۆڤ وەردەگێڕێتە سەر زیندانی خودی خۆی ولە جیەانی دادەبڕێت. بەڵکوو بریتییە لە “تاکگەراییەک” کە ئازادانە دەیخاتە پێوەندییەوە لەگەڵ ئەوانی دیکەدا و بە ئازادانەش ئینتیماکانی دەست نیشاندەکات.
لە کۆمەڵگەی نوێدا هەموو شتێک دەمانبات بەرەو ڕاکردن لە خۆمان، ڕاکردن بەدوای هەموو ئەو شتانەی دیکەدا کە بۆمان پێشنیاردەکەن، هەموو ئەو شتانەی کە وەک پاتری “من”ی ئێمە بەردەوام شەحن دەکەنەوە. لەم کۆمەڵگەیەدا “من”ی ئێمەکان وەک خۆر ئاوادەبێت، وەک مانگ دەگیرێت، چونکە فڕێدراوەتە نێو جیەانێکەوە کە سنووری نییە و هەموو ئاماژەکان، زمانەکان، کەلتوورەکان، ترادیسیۆنەکان، فاکتەکان، لە هەرچوارلاوە پەلاماری دەدەن. لەم کۆمەڵگەیەدا، نەک هەر گرووپەکان، بەڵکوو تاکەکانیش دەدڕێن، دابەش دەبن، ورد دەکرێنەوە، لەتوپەت دەبن و هەموو کۆنترۆڵێک لەسەر خودی خۆیان لەدەستدەدەن.
لەجیەانێکی ئاوادایە کە ئالان تورێن باس لەژن وەک بەرەەڵستکار دەکات. ژنێک کە دەیەوێت ڕووبەڕووی ئەم هەلومەرجە ببێتەوە و خۆی نەدات بەدەستەوە. ژنێک کە دەیەوێت کۆنترۆڵی “من”ی خۆی لەدەست نەدات و بەردەوام لەنێو پرۆسێسی خودبیناکردندابێت. ژنێک کە نایەوێت لەتوپەت ببێت و لەژێرکاراییە جیاوازەکاندا وەک کاغهز بدڕێت.
لای تورێن بناغهی “بەرەنگاری ژنان” بە کۆنترۆڵکردنی هەموو ئەو دەسەڵاتانە دەست پێدەکات کە مومارەسەی خۆیان لەسەر لاشەی دەکەن. واتە ژن دەبێت بە خاوەنی سەرەتا و کۆتایی لاشەی خۆی. لاشەی ژن دەبێت بە و موختەبەرە گەورەیەی کە پرۆسێسی بیناکردنی “من”ی خودی ژنی تیادا دەست پێدەکات. بەبێ کۆنترۆڵکردنی دەسەڵاتی هەژمووندار بەسەر لاشەیەوە، هەرگیز ژن ناتوانێت بانگەشەی بیناکردنی خودی خۆی بکات.
یەکێک لە ڕەگەزە سەرەکیەکانی ئەو نیشتمانەش کە پێی دەوترێت “لاشە“ بریتییە لە سێکس. چرکەساتی سێکسی مێینە لەگەڵ نێرینەدا، دەتوانرێت وەربگێڕدرێتە سەر هەستێکی بەهێز، نەک بە ئارەزووی سێکسی، بەڵکوو بە بیناکردنی “من”ی خود لەلایەن ژنەوە. لەم چرکەساتەدا، ژنێک کە تادوێنێیەکی نزیک کەرەسەبوو، دەبێت بە ئەکتەر و ئەزموونی لاشەی خۆی و هەستەکانی، بەو شێوەیەی کە خۆی دەخوازێت دەستەمۆدەکات.
گومانی تیادانییە کە بەشێک لە ڕووبەری لاشەی ژن لەلایەن هاوکێشەی جهندەرەوە بیناکراوە و پرسە کۆمەڵایەتی، سیاسی، ئابووری، ئەخلاقی و ئایینیەکان دەستیان لەم بیناکردنەدا هەیە. بەڵام ئەمە کۆی شانۆگەریەکە نییە، چونکە بەشە هەرە زۆرەکەی پەیوەندی بە وشیاری ژن بە لاشەی خۆیەوە هەیە. لەم وشیاریەدا ژن خاوەنی ڕوانینێکی تاقانەیە لەسەر لاشەی خۆی، لەسەر وەزیفەی ئەندامەکانی لاشەی خۆی و تێدەکۆشێت لەپێناوی ئەوەی کە بە ئاڕاستەی بیناکردنی “من”ی خۆیدا بیبات. واتە دوور لە کاراییە کۆمەڵایەتی، سیاسی، ئابووری، ئەخلاقی و ئایینیەکان، لاشەی خۆی بۆخۆی و لەپێناوی خۆیدا درووست دەکات. ئالان تورێن باس لە مەسیحێک بە خاچەوە، شۆڕشگێڕێک بە پەتی سێدارەوە دەکات کە ملکەچ ناکات و نایەوێت لاشەی لەلایەن ئەوانی دیکەوە کۆنترۆڵ بکرێت، بەپێچەوانەوە، لەپێناوی “کەرامەتی” خودی خۆیدا گیانی خۆی دەبەخشێت. ئەمە ئەو ئەکتەرە ئازادەیە کە تورێن دەیخاتە سەر شانۆ.
* سۆسیۆلۆگ و مامۆستای زانکۆ لە پاریس[1]
Этот пункт был написан в (کوردیی ناوەڕاست) языке, нажмите на значок , чтобы открыть элемент на языке оригинала!
ئەم بابەتە بەزمانی (کوردیی ناوەڕاست) نووسراوە، کلیک لە ئایکۆنی بکە بۆ کردنەوەی بابەتەکە بەو زمانەی کە پێی نووسراوە!
Эта статья была прочитана раз 274
Хэштег
Источники
[1] Веб-сайт | کوردیی ناوەڕاست | www.gulanmedia.com
Связанные предметы: 2
Категория: Статьи
Язык статьи: کوردیی ناوەڕاست
Дата публикации: 16-01-2014 (10 Год)
Классификация контента: социальной
Классификация контента: женщин
Классификация контента: Социология
Страна - Регион: Курдистан
Тип документа: Исходный язык
Тип публикации: Напечатано
Технические метаданные
Параметр Качество: 86%
86%
Эта запись была введена ( هەژار کامەلا ) в 22-01-2023
Эта статья была рассмотрена и выпущена ( Зрян Сарчнари ) на 27-01-2023
Эта статья была недавно обновлена ​​( Зрян Сарчнари ) на: 27-01-2023
URL
Этот пункт в соответствии со стандартами Курдипедии pêdiya еще не завершен!
Эта статья была прочитана раз 274
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
Археологические места
Замок Срочик
биография
Джангир ага Хатифов
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
Чатоев Халит Мурадович
биография
Пашаева Ламара Борисовна
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
биография
Омархали Ханна Рзаевна
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
биография
Демирташ Селахаттин
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
биография
Георгий Мгоян
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
биография
ХАРИС БИТЛИСИ - Idris Bitlisi
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
Статьи
Саратовский Курдистан
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане

Действительный
биография
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
23-11-2013
Хавре Баххаван
ВАСИЛЬЕВА ЕВГЕНИЯ ИЛЬИНИЧНА
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
24-11-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
04-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
Мухамад Салих Дилан
14-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Мухамад Салих Дилан
Статьи
Хорасанский курманджи
16-05-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Хорасанский курманджи
Новый элемент
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Чатоев Халит Мурадович
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 518,368
Изображения 105,201
Книги pdf 19,475
Связанные файлы 97,359
видео 1,394
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
Археологические места
Замок Срочик
биография
Джангир ага Хатифов
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
Чатоев Халит Мурадович
биография
Пашаева Ламара Борисовна
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
биография
Омархали Ханна Рзаевна
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
биография
Демирташ Селахаттин
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
биография
Георгий Мгоян
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
биография
ХАРИС БИТЛИСИ - Idris Bitlisi
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
Статьи
Саратовский Курдистан
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
Folders
Изображение и описание - Страна - Регион - Северного Курдистана Изображение и описание - объем - черное и белое библиотека - PDF - да библиотека - Тип документа - Переведено библиотека - Тип публикации - Отсканированный документ библиотека - диалект - Русские библиотека - Публиковался более одного раза - Да библиотека - Страна - Регион - бывшего Советского Союза и Россия библиотека - Оригинальный язык: - курдских - курманджи - Латинская библиотека - Классификация контента - Легенда

Kurdipedia.org (2008 - 2024) version: 15.58
| контакт | CSS3 | HTML5

| Время создания страницы: 1.125 секунд!