библиотека библиотека
Поиск

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!


Параметры поиска





Расширенный поиск      Клавиатура


Поиск
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправлять
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Инструменты
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
Языки
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Мой счет
Вход
Членство !
Забыли пароль !
Поиск Отправлять Инструменты Языки Мой счет
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Вход
Членство !
Забыли пароль !
        
 kurdipedia.org 2008 - 2024
 Нарочно
 Случайная деталь!
 Правила использования
 Архивариусы Курдипедии
 Ваше мнение
 Пользователь коллекций
 Хронология событий
 виды деятельности - Курдипедиа
 Помощь
Новый элемент
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Чатоев Халит Мурадович
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 519,045
Изображения 106,468
Книги pdf 19,319
Связанные файлы 97,302
видео 1,395
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
Qedrîcan
Статьи
КУРДСКАЯ ВЕРСИЯ СУФИЙСКОЙ Л...
Статьи
Хорасанский курманджи
Tekrar di Kurdî de
Ищите с кратким написанием в нашей поисковой системе, вы обязательно получите хорошие результаты!
Категория: Статьи | Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Делиться
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
Рейтинговая статья
Отлично
очень хороший
Средний
неплохо
плохой
Добавить в мои коллекции
Ваше мнение о предмете!
предметы истории
Metadata
RSS
Поиск в Google для изображений, связанных с выбранным элементом !
Поиск в Google для выбранного элемента !
کوردیی ناوەڕاست0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Fins0
Norsk0
Pусский0
Հայերեն0
中国的0
日本人0
$1-Kurte$
Di vê gotarê de em ê li peyvên tekrarî binerin, wekî kêm kêm, zêde zêde. Axêverên her zimanekî peyvên tekrarî wekî amûrekê ji bo konseptên taybetî bi kar tînin. Ji bo mînak dixwazin wateya zêdebûnê li ser peyvekê bixin, înca peyvekê din ku şikilê wê wekî peyva bingehîn ye lê zêde dikin, wekî rengaw reng (yenî pir reng bûn). Em ê li ser peyvên tekrarî li gorî pêkhateya şikilî û wateyîya wan lêbikolin û di dawiyê de bibînin ku peyvên tekrarî di kurdî de ji bo derbirînê konseptên pir-reng ji aliyê axêveran ve tên bi kar anîn.
$2. Pêşgotin$
Tekrar (reduplication) pêvajoyeke zimanî ye ku tê de parçeyek an hemû peyv dubare dibe, wekî kim kim, şax-û dax (çiya û tiştên wekî çiya). Di tekrarê de peyveke bingehîn (base) heye wekî kim û şax di peyvên jor de ku li gorî axêverên zimanê wê bi giştî yan parçeyek ji wê dubare dikin, ke wate, li şax-û dax, dax bi ketina fonemê [ş] a şax u cîhgîrkirina wê bi fonemê [d] hatiye çê kirin. Li gorî watenasiyê (semantic) jî dax me’na xwe tune an wateya xwe ji şax distîne ku li Soranî me’na çiya dide. Pêvajoya tekrar him li gori wate hem li gorî şikil (morphology) tê çê kirin, ke wate, du peyvên ku tên bikaranîn divê li gorî şikil nizîkî hev bin û li gorî watenasiyê jî wateya wan di warekî de cîh bigire. Mesela, kim li kim kim wateya xwe sedîsed mîna peyva tekrarî ye. Li gorî şikil, tekrar dabeş dibe û dibe du parçe (Moravsick 1978): Tekrara tam (total reduplication) û tekrara parçeyî (partial reduplication). Di tekrara tam de peyvek bi giştî dubare dibe, wekî car car (carînan), letlet (parçe parçe). Lê di tekrara parçeyî de beşek ji peyvê bingehîn tê dubarekirin, mesela kitêb mitêb. Herweha, ligorî wê ku peyva tekrarbuyî, i.e. mitêb, berî peyva bingehîn bê an piştî wê, em termên tekrara pêşîn (wekî qirmû qaḷ) û tekrara paşîn (wekî şax-û dax) bi kar tên.
Di vê gotarê de em ê bi kurtî li peyvên tekrarî di kurdî de binerin. Mînakên ku me anîne bêtir li kurdiya soranî û hendik jî kurdiya jêrîn in. Em ê li xebatê hevberdarê Moravsick (1978) wekî çavkanî binerin û li gorî wê li peyvên tekrariya kurdî binerin. Berî ku em li tekrara di kurdî de binihêrin, lazim e em bibêjin ku di hemû zimanan de, tekrar weke pêvajo tê bikaranîn. Mesela di zimanê îngilîzî de mirov dikare bêje “He is very very talented.” Û di latînî de quis bi wateya “kî”; lê peyva tekrariya wê quisquis bi wateya “herkes” bi kar tê.
$3. Pêkhateya şikiliya tekrarî di Kurdî de$
Wekî me got tekrar dikare li gorî şikilê bibe du beş: tekrara tam û tekrara parçeyî. Lê herdu jî dikarin bibin çend cûr. Mirov dikare bibêje tekrara tam di soranî de dibe tekrara tam ya nezêdekirî, tekrara tam ya navendî, û tekrara tam ya dawîyî. Herwiha tekrara parçeyî dikare bibe tekrara parçeyî ya pêşîn û tekrara parçeyî ya paşîn. Em ê di dewama gotara xwe de li wan binerin.
3.1 Tekrara tam ya nezêdekirî
Di tekrara tam ya nezêdekirî de peyveke bi giştî dîsa tê gotin, wekî:
– car car (carînan)
– birre birre (kêm kêm)
– an jî bi kurmancî: hêdî hêdî, giran giran
3.2 Tekrara tam ya navendî
Di vê pêvajoyê de qertafeke yan daçekeke di navbera peyva bingehîn û peyva tekrarbuyî de bi cîh dibe, wekî:
– şele şel (wekî însanek şel meşîn)
– xawe xaw (tembelbûn)
– saḷ ne saḷ (tiştekî ku salek heye lê sala piştî wê tune ye)
– piştaw pişt (çend nifş piştî hev)
– lîpaw lîp (heya dawî tije bûn)
3.3 Tekrara tam ya dawîyî
Di vê pêvajoyê de qertafek ji peyva tekrarbûyî zêde dibe, wekî:
– xiz xizekanî (şemitandin)
– baz bazan (meşîna bi bezê)
– qoç qoçanî (gava bizin bi qiloçên xwe li hev dixin)
3.4 Tekrara parçeyî ya pêşîn
Li vir, peyva tekrarbûyî ya parçeyî berî peyva bingehîn tê, mînak:
qirm û qaḷ (qîrandinê bê sûd)
tep û toz (toz û xubar)
kit û kwêr (wekî kûr) (bi kurmancî jî heye : kût û kûr/kor)
keyn û beyn (têkilî)
3.5 Tekrarê parçeyî ya paşîn
Di vê pêvajoyê de, peyva tekrarbuyî ya parçeyî piştî peyva bingehîn tê, mînak:
let û pet (palax)
şax û dax (çiya û tiştên wekî çiya)
qaḷ û qûl (qalkirina zêde)
pan û por (berfirehbûneke zêde)
$4. Pêkhateya wateyî ya tekrarê di kurdî de$
Ligori Moravcsik (1978) wateyên peyvên tekrarî di li hemî zimanan de wekî hev in. Li gorî watenasiyê, di pêkhateya tekrarê de çar konsept hene: zêdekirin (augmentation); kêmkirin (diminution); bihêzkirin (intensification), û lawazkirin (attenuation). Di zêdekirinê de peyva tekrarbûyî wateya zêdebûnê li peyva bingehîn zêde dike, wekî rengaw reng (gellek reng). Ji aliyekî din ve, di kêmkirinê de peyva tekrarî wateyeke ji peyva bingehîn kêmtir dide, di mînaka bikrê nekrê (bivê nevê, bikî nekî, çêbibe çênebe) de wateya peyva tekrarî çendaniyeke ji bikrê kêmtir digîhîjîne.
Di bihêzkirinê de, wateya peyva tekrarî bandoreke mezintir ji peyva bingehîn nîşan dide: mesela zor zor (gellek gellek), an bi înglîzî very very. Ber e’ksê wê, lawazkirin heye ku tê de peyva tekrarî bandoreke kêmtir ji peyva bingehîn nîşan dide, wekî kêm kêm, hêdî hêdî. Kajitani (2005) jî li ser vê mijarê xebitiye û bawer e ku li gorî vê konseptê, di zimanên cîhanê de peyvên tekrarî yên zêdekirinê ji yên kêmkirinê pirtir tên bikaranîn. Herwiha yên bihêzkirinê jî ji yên lawazkirinê pirtir tên bikaranîn. Em ê li jêr ji bo van konseptên wateyî yên tekrarê mînakan bidin.
1) Zêdekirin
– tişt mişt
– maḷ û haḷ
– piştaw pişt
– saḷ be saḷ
2) Bihêzkirin
– her hac (gellek qerebalix)
– tirse tirs (tirseke mezin)
– pan û por (gellek birfireh)
– naḷe naḷ (naleyeke zêde)
– lîpaw lîp (heya dawî tijebûn)
3) Kêmkirin
– bitwê netewê (heger bixwazî an na)
– bikrê nekrê (bivê nevê, bikî nekî, çêbibe çênebe)
4) Lawazkirin
– birre birre (kêm kêm)
– hêdî hêdî
– şila şil (nerm nerm)
5. Encam
Di vê gotarê de me bi kurtî li peyvên tekrarî yên bi kurdî niherî. Me analîza xwe li gorî pêkhateya şiklî û pêkhateya wateyî ya peyvên tekrarî çêkir. Li gorî şikilî, me dît ku peyvên tekrarî dibin du beş : tam û parçeyî û her yek ji wan jî dibin çend cor. Li gorî wateyî jî mirov dikare bêje ku bi kurdî jî peyvên tekrarî bêtir ji bo derbirîna konseptên zêdekirin û bihêzkirinê bi kar tên.
Mesûd Mihemmedîrad
Zanîngeha Parîsa 3an
$Çavkanî$
Şerefkendi, Ebdolrehman (Hejar). 1989. Henbane Borîne: Ferhenga Kurdî- Farisî. Tehran: Sorûş
Kajitani, M. 2005. Semantic properties of reduplication among the world’s languages, LSO working papers in linguistics, proceedings of WIGL, vol. 5, pp. 93-106.
Moravcsik, E. 1978. Reduplicative Constructions. in J. h. Greenberg (ed.) Universals of human language. Stanford. pp: 297-334.
[1]
Этот пункт был написан в (Kurmancî - Kurdîy Serû) языке, нажмите на значок , чтобы открыть элемент на языке оригинала!
Ev babet bi zimana (Kurmancî - Kurdîy Serû) hatiye nvîsandin, klîk li aykona bike ji bu vekirina vî babetî bi vî zimana ku pî hatiye nvîsandin!
Эта статья была прочитана раз 424
Хэштег
Источники
[1] Веб-сайт | کوردیی ناوەڕاست | موقع https://kovarakurdinalco.fr/- 25-12-2022
Связанные предметы: 1
Даты и события
Категория: Статьи
Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Дата публикации: 14-04-2020 (4 Год)
Классификация контента: Исследование
Классификация контента: языковедческий
Страна - Регион: Курдистан
Тип документа: Исходный язык
Тип публикации: Цифровой
Технические метаданные
Параметр Качество: 87%
87%
Эта запись была введена ( ئاراس حسۆ ) в 25-12-2022
Эта статья была рассмотрена и выпущена ( سارا ک ) на 25-12-2022
Эта статья была недавно обновлена ​​( سارا ک ) на: 25-12-2022
URL
Этот пункт в соответствии со стандартами Курдипедии pêdiya еще не завершен!
Эта статья была прочитана раз 424
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
биография
Демирташ Селахаттин
биография
Пашаева Ламара Борисовна
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Георгий Мгоян
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
биография
Джангир ага Хатифов
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
биография
ХАРИС БИТЛИСИ - Idris Bitlisi
Статьи
Саратовский Курдистан
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
Археологические места
Замок Срочик
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
Омархали Ханна Рзаевна
биография
Чатоев Халит Мурадович
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь

Действительный
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
24-11-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
04-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
Qedrîcan
14-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Qedrîcan
Статьи
КУРДСКАЯ ВЕРСИЯ СУФИЙСКОЙ ЛЕГЕНДЫ ОБ ИБРАХИМ АДХАМЕ
24-04-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
КУРДСКАЯ ВЕРСИЯ СУФИЙСКОЙ ЛЕГЕНДЫ ОБ ИБРАХИМ АДХАМЕ
Статьи
Хорасанский курманджи
16-05-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Хорасанский курманджи
Новый элемент
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Чатоев Халит Мурадович
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 519,045
Изображения 106,468
Книги pdf 19,319
Связанные файлы 97,302
видео 1,395
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
биография
Демирташ Селахаттин
биография
Пашаева Ламара Борисовна
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Георгий Мгоян
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
биография
Джангир ага Хатифов
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
биография
ХАРИС БИТЛИСИ - Idris Bitlisi
Статьи
Саратовский Курдистан
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
Археологические места
Замок Срочик
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
Омархали Ханна Рзаевна
биография
Чатоев Халит Мурадович
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь

Kurdipedia.org (2008 - 2024) version: 15.5
| контакт | CSS3 | HTML5

| Время создания страницы: 0.375 секунд!