библиотека библиотека
Поиск

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!


Параметры поиска





Расширенный поиск      Клавиатура


Поиск
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправлять
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Инструменты
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
Языки
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Мой счет
Вход
Членство !
Забыли пароль !
Поиск Отправлять Инструменты Языки Мой счет
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Вход
Членство !
Забыли пароль !
        
 kurdipedia.org 2008 - 2024
 Нарочно
 Случайная деталь!
 Правила использования
 Архивариусы Курдипедии
 Ваше мнение
 Пользователь коллекций
 Хронология событий
 виды деятельности - Курдипедиа
 Помощь
Новый элемент
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Чатоев Халит Мурадович
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 519,082
Изображения 106,571
Книги pdf 19,301
Связанные файлы 97,360
видео 1,394
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
Qedrîcan
Статьи
КУРДСКАЯ ВЕРСИЯ СУФИЙСКОЙ Л...
Статьи
Хорасанский курманджи
Lêkolîner Oner: Bila dinya me bi çanda me ya dewlemend nas bike
Сотрудники Курдипедии архивируют важную информацию для своих коллег со всех концов Курдистана.
Категория: Статьи | Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Делиться
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
Рейтинговая статья
Отлично
очень хороший
Средний
неплохо
плохой
Добавить в мои коллекции
Ваше мнение о предмете!
предметы истории
Metadata
RSS
Поиск в Google для изображений, связанных с выбранным элементом !
Поиск в Google для выбранного элемента !
کوردیی ناوەڕاست0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Fins0
Norsk0
Pусский0
Հայերեն0
中国的0
日本人0
Lêkolîner Oner: Bila dinya me bi çanda me ya dewlemend nas bike
Статьи

Lêkolîner Oner: Bila dinya me bi çanda me ya dewlemend nas bike
Статьи

Hevpeyvîn: Îhsan BÎRGUL
Bi mirina her kal û pîrekê re yek reh ji xwîna zimanê kurdî kêm dibe. Kêmbûna rehên ziman, ziman dike wekî giyayekî şextê lêdayî, zer û ziwa...
Nivîskarê pirtûkên bi navê “Mîrza Mihemed, Gurzek Çîrok Ji Herêma #Serhedê#, Dendo, Ji Binbîra Kurdan Baweriyên Gelêrî Nîhat Oner jî yek ji wan kesan e ku naxwaze rehên ziman ziwa bibin. Ji bo vê jî ketiye nêçîra gotin û biwêjên jibîrbûyî ango di talde de mayî. Me jî xwest ev xebata wî di taldeyê de nemîne û em pêre biaxivin. Ji bo wê me li deriyê wî da. Fermo em bi hev re bixwînin...
Mamoste tu dikarî bi çend gotinan xwe bidî nasîn?
- Ez di sala 1985'an de li Agiriyê li gundê Qazî ji dayîk bûme. 22 sal in li navenda Agiriyê dijîm.
Tişta berê te da berhevkariyê çi ye ango çima berhevkarî? Û di vê mijarê çend berhemên te hene?
- Tişta ku berê min da berhevkariyê; berê kurmamên bapîrê min hebûn, ew li Rewanê hatibûn dinê (kal û bavên me ji wir hatine) êvaran li mala me diciviyan û çîrok digotin. Her çîrokeka wan, her destaneka wan sê şevan dewam dikir. Dema ku min ew şevan dianî bîra xwe gelekî dilê min dişewitî; ew çîrok, destan, metelok û serpêhatiyên dîrokî tev bi mirina wan re bûne xwelî, winda bûn û çûn. Ji ber vê min got ez çi ji windabûnê xelas bikim, ew kar e. Sedema din jî min li bajêr, der û dora xwe dinihêrî bi sedan welatparêz hebûn. Lê welatparêzên ku dilê wan li ser çand û dîroka kurdan dişewitîn pir kêm bûn. Min xwe mecbûr hesab kir ku ji bo miletê xwe, berhavkariyê bikim. Çanda kurdan gelekî dewlemend e. Rojekê hevaleka min a zarokatiyê got: “tê bîra te dema em li gund bûn, digotin meriv sabûnê bide destê hev, dijminatî dikeve navbera wan. Ji ber wê sabûn datînin erdê, yê/a din ji erdê hildida.” Li ser vê gotinê min dest bi baweriyên me yên pelepûç kir û di nava çend salan de 600 heb bawerî berhev kir û wekî pirtûk çap kir. Ez dixwazim vê bêjim; meriv bixwaze ji bo miletê xwe tiştekî bike, berhavkarî riya herî baş e. Di çanda devkî de çi hebe, çîrok, destan, metelok, bawerî, stran, gotinên pêşiyan, biwêj, peyv û hwd. Min hemû beşan de berhevkarî kiriye û dikim. Heya niha du pirtûkên min ên çîrokên gelêrî yek jî ya efsane û baweriyan çap bûye.
Wexta tu berhevkariyê dikî bi gelemperî kîjan probleman dijî? Ango ji bo astengiya herî mezin çi ye?
- Astengiya herî mezin tunebûna derfetan, kêmbûna amûrên qeydê ye. Mînak; gundek heye tê herî berhavkariyê bikî, divê tu sibê herî, êvarê vegerî. Saetên çûyîn û hatina wesayîta gund ji bo te derfetê nade ku tu bi dilê xwe xebatên xwe bikî. Lê şaredariyek li pişt te be wesayîtekê bide te, yan wesayîta merivên xwe hebe, meriv kîjan saetê bixwaze here, were dê baştir be. Astengiya din jî tirsa dewletê ye. Tu diçî cihekî, dibêje, dibêje lê dema ku tu amûra qeydê yan kamerayê derdixî, destûrê nadin. Dibêjin “qeyd neke, serê min dê têkeve belayê.” Tu çiqasî dibêjî ev tiştekî siyasî nîn e, tiştekî belayê bîne tune, dîsa jî tu tiştek naguhere. Ji ber wê ez gelek caran mecbûr mame ku bi dizî deng qeyd bikim.
Em dikarin ji van gotinên te vê encamê derxin: Ger statû û derfetên te tunebe, çanda te ber bi mirinê ve diçe...
- Belê, mixabin ku wisa ne. Em, çend berhevkar jî dibêjin hema me çi ji tunebûnê xelas kir.
Mamoste, wekî tu dizanî dema meriv karekî dike, meriv dibe xwediyê armanc û xeyalan. Di mijara berhevkariyê de xeyala Nîhat Oner ya herî mezin çi ye?
- Xeyala min ew e ku dinya me bi çanda me ya dewlemend ve nas bike. Çawa ku hurim (Yewnan) bi mîtolojiya xwe ve li dinyayê têne naskirin, em jî bi çanda xwe ve bêne naskirin. Bi rastî çanda me ew qasî dewlemend e. Di sala 1932’yan de Dewleta Tirkiyê wekî dewlet bi kadroyan ve karê berhevkariya çanda tirkan kirine, bi hêz, derfetên mezin ên dewletê ve bi ekîbeka mezin ve bi salan berhevkarî kirine, bi qasî berhavkarekî kurdan ên îro tişt berhev nekirine. Çimkî çanda wan a devkî ne wekî ya me dewlemend e. Di vê mijarê de Xwedê daye kurdan. Heta dikarim bêjim di ser kurdan de barandiye.
Gelo tu dikarî bîranîneke xwe ya di wexta berhevkariyê de ji me re vebêjî?
- Di sala 2015'an de ez çûme mala Apê Ûsivê Xelkî. Apê Ûsiv ê temenê wî ji sedî zêdetir bû, bi tevî malbata xwe di nava serhildana Agiriyê de cih girtibû. Xelqê Makoyê gundê Xerz bû. Di serhildanê de bi tevî malbata xwe ew girtibûn û sirgûnî Aydinê kiribûn. Paşê vegeriyabû û li navenda Agiriyê bi cih bûbû. Ji serî heya dawiyê her tişt dihate bîra wî, her tişt min re digot. Lê dema ku min dixwest ez qeyd bikim, destûr nedida. Ez gelekî li ber xwe diketim, çimkî min dizanibû ku Apê Ûsiv êdî yê mirinê ye û hemû bîranînên wî dê winda bibin. Di dawiyê min dengê wî bi dizîka qeyd kir. Çend meh piştî hevdîtina me ya dawiyê, çû ber emrê Xwedê. Lê piştî mirina wî kurê wî ji min re xeber şandibû, gotibû heger bavê min qeyd kiribe bila neweşîne. Carna tu qeyd bikî jî bi kêrî tiştekî nayê. Kurdên me dibêjin em orta du av û çeman de mane. Qeyd nekî nabe, qeyd dikî nabe...
Ji gotinên binhişê kurdan gotinek ku gelek bala te kişandibe tu dikarî ji me re bêjî?
- Dibêjin roj û heyv du xwîşk bûne. Heyv ji rojê bedewtir bûye. Roj çav reşiyan li xwîşka xwe dike destê xwe li teniyê dide û li ser çavê heyvê dide. Kurd dibêjin hin demên salê mirov li heyvê dinêhêre, li dewsa teniya li rûyê heyvê dibîne. Ev baweriyeka kurdan e.
Wekî din dibêjin hirç, jineka du canî bûye. Goşt dikeve ber, goşt nabîne û goştê tûlikeka sa dide ser koza agir ku bixwe, xezûrê wê dibîne. Bûk jî ji şermana malê diterikîne. Di devê çem û kaniyan de hertim Xwedê re dia dike ku wê bike heywanekê û ew tim li devê çem û geliyan bigere. Xwedê jî diaya wê qebûl dike û wê dike hirç. Hirç dizê û wisa hirç li hev zêde dibin. Kurd dibêjin hirça yekem wisa hatiye afirandin.
Ji gelek çîrokên gelêrî ku te berhev kirine, çîrokek yan diduyên herî zêde te ji wan hez kirine tu dikarî navên wan ji me re bibêjî?
- Belê, ezê navê sê yên ku min herî zêde ji wan hez kirin bidim: 1: Elî, Guhlewaşe û Pêbareşe, 2: Dendo, 3: Keçika Mesî.
Tiştek me kêm hiştibe, wekî gotina dawî tu bixwazî bêjî kerem bike...
- Di dawiyê de ez gelekî spasiya we dikim. Bo malpera bi zimanê kurdî ya herî temendirêj Diyarnameyê serkeftinê dixwazim. Daxwaziya min ji şopînerên malpera we bila xwedî li ziman, çand û dîroka xwe derkevin û hînî zarokên xwe bikin...
***
Pirtûkên Nîhat Oner yên ku heta niha derketine:
- Mîrza Mihemed, Gurzek Çîrok Ji Herêma Serhedê / Weşanên Avesta / 2016
- Dendo / Weşanên Wardoz / 2018
- Ji Binbîra Kurdan Baweriyên Gelêrî / Weşanên Wardoz / 201 [1]
Этот пункт был написан в (Kurmancî - Kurdîy Serû) языке, нажмите на значок , чтобы открыть элемент на языке оригинала!
Ev babet bi zimana (Kurmancî - Kurdîy Serû) hatiye nvîsandin, klîk li aykona bike ji bu vekirina vî babetî bi vî zimana ku pî hatiye nvîsandin!
Эта статья была прочитана раз 623
Хэштег
Источники
[1] Веб-сайт | Kurmancî - Kurdîy Serû | https://diyarname.com/
Связанные файлы: 1
Связанные предметы: 2
Даты и события
Статьи
Категория: Статьи
Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Дата публикации: 16-06-2020 (4 Год)
Классификация контента: Исследование
Классификация контента: культуры
Классификация контента: Статьи и интервью
Страна - Регион: Северного Курдистана
Тип документа: Исходный язык
Тип публикации: Цифровой
Технические метаданные
Параметр Качество: 96%
96%
Эта запись была введена ( ئاراس حسۆ ) в 06-09-2022
Эта статья была рассмотрена и выпущена ( سارا ک ) на 06-09-2022
Эта статья была недавно обновлена ​​( سارا ک ) на: 06-09-2022
URL
Этот пункт в соответствии со стандартами Курдипедии pêdiya еще не завершен!
Эта статья была прочитана раз 623
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
биография
Георгий Мгоян
Археологические места
Замок Срочик
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
биография
Джангир ага Хатифов
Статьи
Саратовский Курдистан
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Демирташ Селахаттин
биография
Чатоев Халит Мурадович
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
биография
Омархали Ханна Рзаевна
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
биография
ХАРИС БИТЛИСИ - Idris Bitlisi
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
Пашаева Ламара Борисовна
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба

Действительный
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
24-11-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
04-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
Qedrîcan
14-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Qedrîcan
Статьи
КУРДСКАЯ ВЕРСИЯ СУФИЙСКОЙ ЛЕГЕНДЫ ОБ ИБРАХИМ АДХАМЕ
24-04-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
КУРДСКАЯ ВЕРСИЯ СУФИЙСКОЙ ЛЕГЕНДЫ ОБ ИБРАХИМ АДХАМЕ
Статьи
Хорасанский курманджи
16-05-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Хорасанский курманджи
Новый элемент
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Чатоев Халит Мурадович
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 519,082
Изображения 106,571
Книги pdf 19,301
Связанные файлы 97,360
видео 1,394
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие
биография
Георгий Мгоян
Археологические места
Замок Срочик
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
биография
Джангир ага Хатифов
Статьи
Саратовский Курдистан
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Демирташ Селахаттин
биография
Чатоев Халит Мурадович
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
биография
Омархали Ханна Рзаевна
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
биография
ХАРИС БИТЛИСИ - Idris Bitlisi
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
биография
Пашаева Ламара Борисовна
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба

Kurdipedia.org (2008 - 2024) version: 15.5
| контакт | CSS3 | HTML5

| Время создания страницы: 0.203 секунд!