библиотека библиотека
Поиск

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!


Параметры поиска





Расширенный поиск      Клавиатура


Поиск
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправлять
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Инструменты
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
Языки
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Мой счет
Вход
Членство !
Забыли пароль !
Поиск Отправлять Инструменты Языки Мой счет
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Нарочно
Архивариусы Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Azərbaycanca
Вход
Членство !
Забыли пароль !
        
 kurdipedia.org 2008 - 2024
 Нарочно
 Случайная деталь!
 Правила использования
 Архивариусы Курдипедии
 Ваше мнение
 Пользователь коллекций
 Хронология событий
 виды деятельности - Курдипедиа
 Помощь
Новый элемент
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Чатоев Халит Мурадович
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 518,860
Изображения 106,092
Книги pdf 19,349
Связанные файлы 97,413
видео 1,398
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
Qedrîcan
Статьи
КУРДСКАЯ ВЕРСИЯ СУФИЙСКОЙ Л...
Статьи
Хорасанский курманджи
Hoşeng Broka- Ehmedê Huseynî: Ku helbest ji êşê, ji “Girê Şermola” ji şewatê, ji “paytextên xweliyê” û ji berfê û wêdetir diçe!
Курдипедия — крупнейший многоязычный источник курдской информации!
Категория: Статьи | Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Делиться
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
Рейтинговая статья
Отлично
очень хороший
Средний
неплохо
плохой
Добавить в мои коллекции
Ваше мнение о предмете!
предметы истории
Metadata
RSS
Поиск в Google для изображений, связанных с выбранным элементом !
Поиск в Google для выбранного элемента !
کوردیی ناوەڕاست0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Fins0
Norsk0
Pусский0
Հայերեն0
中国的0
日本人0

Ehmed Huseynî

Ehmed Huseynî
Hoşeng Broka- Ehmedê Huseynî: Ku helbest ji êşê, ji “Girê Şermola” ji şewatê, ji “paytextên xweliyê” û ji berfê û wêdetir diçe!
Helbest, ku ji hisûtina pirsan û wêdetir diçe*
(1/9)
Helbest, helbesta ku ji wê, rê, diçe giriyê navbera herdu destên Huseynî; ku ji wir rê diçe “sêva navê yara wî”, “êvarên wî yên ji tutinê”, “paytextên wî yên ji xweliyê”, bajarên wî yên ji wexta “dirindeyî” û serhişkiyê, “bejnên yarên wî yên ji êşê” û goristanên wî yên ji bendemanê, aliyê wexta pirsê, berî pirsê û piştî pirsê ye, ku ji “Amûdê” heta bi “Amûdê” ji “Rono” heta bi “Rono”, ji “kesera navê wî” heta bi “kesera navê wî” û ji mirinê heta bi mirinê, diçe “pêkenîna dijwar a ku jê re jiyan dibêjin” (R.9).
Helbest, helbesta ku ji wir rê diçe wexta navê Huseynî, helbesta wexta êşa kamil û tekûz e,
ku ji tozê heta bi tozê diçe bêrîkirinê;
ji dara hinarê heta bi dara hinarê diçe kesera “qehwehiyê” zaroktiyê;
ji şewatê heta bi şewatê diçe “Amûdekê” ji çûyîna zarokan;
ji “goristana bajêr” heta bi “goristana bajêr” diçe “roja pêncşemê”
ji berfê heta bi berfê diçe silavgeha mirinê;
û ji “Stokholm” a xerîb heta bi “Stokholmê“ diçe windabûnê: diçe kêlîkên winda, gavên winda, destên winda, mirina winda, goristanên winda, hicrikên winda, asmanên winda, Xwedayên winda, gavên pêxemberên winda; pirtûkên winda û peyvên winda.
Lewra Huseynî bi pêşkêşkirina “berhemên xwe yên giştî” re, hewl dide, ku xwênerên ji wexta navê xwe, ji xwendinê heta bi xwendinê, pêşkêşî destên ji qernefelan ku haha bi babezkê diçin “tavsorka” darbesta wî ya zû, bike: darbesta ku Huseynî bi xwe jî, hîn jê bê hay e, aya ew dê ji Stokholmê, ji berfê û ji oqyanosên sar û wêdetir biçe yan na?(R.9).
Helbest; helbesta ku Huseynî navê xwe yê ji “kesera qehwehîtiyê” li ber asîtankên wê vedaye asmanek “ji şîna bêcir”, ji bersivê û wêdetir diçe pirsê: diçe wexta pirsê, berî pirsê û piştî pirsê, ku ferehtirîn aliyê wê ye.
Lewra Helbest li pey şehdebûna Huseynî wek pirseke mezin ji bo “bersivên mezin yên ku nayên” diçe kesera navê wî.
lewra “helbesta wî ber bi pirsan ve diçe, lê li nik wan ranaweste“(R.9).
Helbesta Huseynî weha ku diçe hisûtina pirsan, dibe helbesta bazdana esih a li dûv ebeda pirsê:
Pirsa jidayîkbûnê ku ji “paytextên tozê” û wêdetir diçû; pirsa “pêkenîna dijwar a ku jê re jiyan dibêjin”; pirsa axê, avê, agir û bayê(1), ku ji têkçûnê û wêdetir diçûn; pirsa sînoran, ku ji “xwîna kewan” û wêdetir diçûn; pirsa kewan, ku ji qebqebê heta bi qebqebê, ji Kurdan diçûn Kurdan;
pirsa êşê, ku ji “Amûdê” diçû “Amûdê”; pirsa şewatê ku ji zarokan diçû zarokan; pirsa yarê û bejna wê, ku ji “êvarê ji tûtinê” heta bi “9êvarên ji tûtinê” diçû “stêrka karawanan”; pirsa navê yarê yê ku Huseynî pê “çûk hînî hêlîna dilê xwe dikirin“(R.161); pirsa darbesta zû, ya ku diyare wê ji berfê biçe berfê(R.9)….htd.
Huseynî, ku bû yê wexta çinîna peyvê, hewl da ku bi “zimanê dayîka xwe“ biçe werzên çinînê: çinîna girî, êşê û şewatê; çinîna kewan, ku “Girê Şermola dinqutî dilên wan“(R.334); çinîna têlên derehî “sînorên serserî“(R.157) û “paytextên pir, ku wexta wan bajarên jidayîkbûna (Huseyniyan) li ber lingan diçûn“(R.346) “; çinîna “stêrkên karwanan“(R.158), “gulên berbero, yên ku bi pêjna Rono dilşad dibûn“(R.112), kulîlkên hinaran û hîroyê ji “bejna yarê“; çinîna “hechecîkên” xatirxwestinê, “mizgînxêrên“ bendemanê(R.101) û “pezkoviyên” ji bêrîkirina herdu dilên “Siyamend û Xecê”(R.92); çinîna “Tariyê“ ku di bendemana “Qazî” de, “di hilma şevê de tîrtir dibû” (R.83); çinîna stiranan, ku wexta wan û wexta “tenbûra ji hêsiran“, “tiliyên Mihemed Şêxo(yê ku bejna wî ji gula berbero û wêdetir diçû), di bêrîka berbangê de diqerimîn“(R.33); çinîna şevê, ku Huseynî “himbêza yara xwe ya ji gulgeniman, bi rondikan hişyar dikir“(R.453); çinîna berfê, ku “çavên wê li ser devê riya (Sîpanê Huseynî) diqerimîn“(R.141) û darbest di bendemanê de hişîn dibûn; çinîna poşmaniyê, ku ber bi “rexên berfê” û “rexên gorisatanê”(R.414) ve dişemitî; çinîna “serhişkiya qonaxê”(R.161); çinîna “êvarên ji mijê“(R.141) ku diçûn “tûtinê” û çinîna heyvê, ku “nedibû gustîlka tenhatiyê”(R.337).
Weha Huseynî bi zimanê dayîka xwe çû wexta giryanê daku pirsan, ji helbestê heta bi helbestê, haşt bike, herweha hewl da, ku bi heman zimanî kêlîkên azadiya bi Kurdî, yên ku ” ji milyonên salan ve bazdayî, zeft bike”(R.10).
Huseynî weha bi Kurdî, hewl da xwe: ku pê ji êşa navê “Rono”; ji “Xwedayê çiyan ê dil ji berfê“(R.33); ji “Şêxê Sen`an, ku piçekî li ber dergehê mezin ê mizgefta mezin, radiwestiya“(R.401); ji “3Bûka êgir“; ji “Ebdilbasit, ku Huseynî bêriya serhişkî û bêciriya wî dikir“(R.169); ji “kew, Ku tirsa wî ber bi kenarên goristanan ve diherikî, (Huseynî) hildiperikî barana destê sibehê”(R.321); ji “kew, yê ku eger hat û çar sînorên deyûz xwîna xwe xistin stûyê zemîna wî“(R.328); ji “Kew, ku weku çawa toz dihat ew (jî) dihat (û) bajarê (Huseyniyan) li ser milên wî diçurisî“(R.369); ji „Roka ber êvarê, ku bi dilzarî sîtava xwe ji ser keviya kêlan û ji ser kilsa xemgîn a goristanê, dikişand“(R.177); ji “Girê Şermola, ku xweliya xwe bi ser neynika xewna (Huseyniyan) de, dadikr“(R.144), ji “Amûdê, ku (Koçberên wê) diçûn xwê…û dara tûyê di tozê de dima“(R.138)….û ji “goristana bajêr, ku Huseynî nizanîbû dê ewqasî bêriya wê bike“(R.163), helbest û helbest, hez kir.
Huseynî bi Kurdî, ku zimanê toz, gorisatn, yar, “Amûdê”, “Şermola”, “Çarçira”, “Toros”, gula berbero, hecheçîk…. û kewên wî bû, çû helbestê” da ko wateya hebûna xwe ya di vê gerdûnê de ji dest xwe winda neke, da ko mêvandariya wî ne ewqasî bi jiyanê giran be, da ko bê ser û şûn ber bi rexê tarî ve neçe“(R.10).
Huseynî hewl dide ku ji pesnê û wêdetir ax, av, agir û bayên xwe yên jidestçûyî, di şîheşîha pirsê de beşdar bike: Lewra ji agir heta bi agir “wê navên şekestî û rengtarî(ku rê ji wan diçe bîra Huseynî) geşbûna xwe bidomîn in“; ji avê heta bi avê dê nimêjkerên ku duwa û dirûze ji wan diçin aliyê destên Huseynî “nimêja xwe ya dawîn, nimêja herî dirêj di hişê lavlav û hîroyê de, li bin baskên Ferat kuta bikin“, ji baranê heta bi baranê, dê “keskesor (…) qolinca (yara Huseynî ya ji êşê) ko ji ber termê Helepçeyê mabû, ji xwe re, ji taya çiyan re, ji şevnema destê sibê re û ji çûkên malwêran ên bêrîkirinê re (bike) balgeha sermedî ya maç û rengên qedaxekirî yên ala avê”; ji avê heta bi avê „ av (dê her av be) û aviya goristanên belavkirî (dê di ser ve biçe); ji axê heta bi axê, dê zarokên ku rê ji navên wan diçe giriyê Huseynî, bimînin “neviyên bê nav û paşnav, yên axa ko porê xwe ji ber derdên bûyeran spî kiriye“, û ji axê heta bi axê, dê ax her ax be û “kildankên bajar û gundan (dê) hilbiperikin mijangên westiyayî“ R. 102,103, 104v, 106,107.
*Amaje: Hemû rûpelên ku di gewdeyê vê xwendinê de, wek çavkanî hatine destnîşankirin, ji pirtûka helbestvan in: Ehmed Huseynî: Dîwan(berhemên giştî), weşanxaneya Avesta, Istanbul, 2001.[1]
Этот пункт был написан в (Kurmancî - Kurdîy Serû) языке, нажмите на значок , чтобы открыть элемент на языке оригинала!
Ev babet bi zimana (Kurmancî - Kurdîy Serû) hatiye nvîsandin, klîk li aykona bike ji bu vekirina vî babetî bi vî zimana ku pî hatiye nvîsandin!
Эта статья была прочитана раз 614
Хэштег
Источники
[1] Веб-сайт | Kurmancî - Kurdîy Serû | https://rojava.net/ - 09-07-2023
Связанные предметы: 11
Категория: Статьи
Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Дата публикации: 00-00-2001 (23 Год)
Классификация контента: Поэзия
Классификация контента: Литература/ Литературная критика
Классификация контента: Статьи и интервью
Страна - Регион: Курдистан
Тип документа: Исходный язык
Тип публикации: Цифровой
Технические метаданные
Параметр Качество: 99%
99%
Эта запись была введена ( ئاراس حسۆ ) в 09-07-2023
Эта статья была рассмотрена и выпущена ( سارا ک ) на 13-07-2023
Эта статья была недавно обновлена ​​( سارا ک ) на: 13-07-2023
URL
Этот пункт в соответствии со стандартами Курдипедии pêdiya еще не завершен!
Эта статья была прочитана раз 614
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
биография
Пашаева Ламара Борисовна
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
Джангир ага Хатифов
биография
Георгий Мгоян
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Чатоев Халит Мурадович
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
биография
Демирташ Селахаттин
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
Археологические места
Замок Срочик
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
биография
ХАРИС БИТЛИСИ - Idris Bitlisi
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
биография
Омархали Ханна Рзаевна
Статьи
Саратовский Курдистан
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие

Действительный
биография
ВАЗИРИ НАДЫРИ
24-11-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
ВАЗИРИ НАДЫРИ
биография
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
04-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
РУДEНКО МАРГАРИТА БОРИСОВНА
биография
Qedrîcan
14-12-2021
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Qedrîcan
Статьи
КУРДСКАЯ ВЕРСИЯ СУФИЙСКОЙ ЛЕГЕНДЫ ОБ ИБРАХИМ АДХАМЕ
24-04-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
КУРДСКАЯ ВЕРСИЯ СУФИЙСКОЙ ЛЕГЕНДЫ ОБ ИБРАХИМ АДХАМЕ
Статьи
Хорасанский курманджи
16-05-2022
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Хорасанский курманджи
Новый элемент
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
20-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
17-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
НУРЕ ДЖАВАРИ
13-04-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Георгий Мгоян
01-02-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Победоносцева Кая Анжелика Олеговна
29-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Пашаева Ламара Борисовна
18-01-2024
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
28-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
биография
Чатоев Халит Мурадович
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
17-11-2023
ڕاپەر عوسمان عوزێری
Статистика
Статьи 518,860
Изображения 106,092
Книги pdf 19,349
Связанные файлы 97,413
видео 1,398
Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!
Статьи
Издательский дом (Зангезур) в Кыргызстане
биография
Пашаева Ламара Борисовна
Изображение и описание
Сыканье (1907 г.)
биография
Джангир ага Хатифов
биография
Георгий Мгоян
библиотека
ИСТОРИЯ ЭТНОСОВ КАЗАХСТАНА (1991–2016 гг.)
биография
ОЛЬГА ИВАНОВНА ЖИГАЛИНА
биография
Чатоев Халит Мурадович
биография
Аристова Татьяна Фёдоровна
библиотека
КАВКАЗСКIИ КАЛЕНДАР НА 1856 годь
Статьи
Курды в Великой отечественной войне: краткий очерк
Изображение и описание
Тбилиси (1903 г.)
биография
Демирташ Селахаттин
Изображение и описание
Кочевники огня из Месопотамии (1908)
библиотека
КУРДСКИЙ ЯЗЫК (Диалект корманджи)
Археологические места
Замок Срочик
биография
Мусаелян Жаклина Суреновна
биография
ХАРИС БИТЛИСИ - Idris Bitlisi
Изображение и описание
Шейх Aбдель- салям Барзани с вице-консулом России в Урмии Н.М. Кирсановым 1914
библиотека
Участие курдов в Великой Отечественной войне 1941 — 1945 гг
библиотека
КУРДЫ СОВЕТСКОЙ АРМЕНИИ: исторические очерки (1920-1940)
биография
Омархали Ханна Рзаевна
Статьи
Саратовский Курдистан
Статьи
Палестина и Курдистан: партизанская дружба
Изображение и описание
Курдянки В Национальных Костюмах 1928
Статьи
V. МЕЖДУНАРОДНЫЙ КУРДСКИЙ СИМПОЗИУМ Мела Махмуд Баязиди & Август Жаба и их наследие

Kurdipedia.org (2008 - 2024) version: 15.58
| контакт | CSS3 | HTML5

| Время создания страницы: 0.422 секунд!