библиотека библиотека
Поиск

Kurdipedia является крупнейшим источников информации курдским курдам!


Параметры поиска





Расширенный поиск      Клавиатура


Поиск
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправлять
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Инструменты
Нарочно
Члены Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
Языки
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Мой счет
Вход
Членство !
Забыли пароль !
Поиск Отправлять Инструменты Языки Мой счет
Расширенный поиск
библиотека
Имена для курдских детей
Хронология событий
Источники
История
Пользователь коллекций
виды деятельности
Помощь в поиске?
Публикация
видео
Классификации
Случайная деталь!
Отправить статью
Отправить изображение
Опрос
Ваше мнение
контакт
Какая информация нам нужна !
Стандарты
Правила использования
Параметр Качество
Нарочно
Члены Курдипедии
Статьи о нас !
Kurdipedia Добавить на ваш сайт
Добавить / удалить e-mail
Статистика посетителей
Статистика статьи
Конвертер шрифтов
Календари Конвертер
Проверка орфографии
Языки и диалекты страницы
Клавиатура
Удобные ссылки
Расширение Kurdipedia для Google Chrome
Cookies
کوردیی ناوەڕاست
کرمانجی - کوردیی سەروو
Kurmancî - Kurdîy Serû
هەورامی
Zazakî
English
Française
Deutsch
عربي
فارسی
Türkçe
Nederlands
Svenska
Español
Italiano
עברית
Pусский
Norsk
日本人
中国的
Հայերեն
Ελληνική
لەکی
Вход
Членство !
Забыли пароль !
        
 kurdipedia.org 2008 - 2023
 Нарочно
 Случайная деталь!
 Правила использования
 Архивариусы Курдипедии
 Ваше мнение
 Пользователь коллекций
 Хронология событий
 виды деятельности - Курдипедиа
 Помощь
Новый элемент
Дьмдьм
название книги: Дьмдьм
Имя автора: Араб Шамоевич
имя переводчика: Нателлы Горской
Книга переведена с языка: курдского
Название издательства или типографии: Айастан
место печати: Ереван
год печ
Дьмдьм
Курды Адыгеи
название книги: Курды Адыгеи
Имя автора: Коллективная монография
Название издательства или типографии: Качество
место печати: Майкоп
год печати: 2015

Коллективная монография «Курды Адыгеи» – ре
Курды Адыгеи
ЦАРИ ЦАРЕЙ — САСАНИДЫ. Иран III-VII вв. в легендах, исторических хрониках и современных исследованиях
название книги: ЦАРИ ЦАРЕЙ — САСАНИДЫ. Иран III-VII вв. в легендах, исторических хрониках и современных исследованиях
Имя автора: Сергей Борисович Дашков
Название издательства или типографии: PAH
ЦАРИ ЦАРЕЙ — САСАНИДЫ. Иран III-VII вв. в легендах, исторических хрониках и современных исследованиях
Культура и экономика древнего Ирана
название книги: Культура и экономика древнего Ирана
Имя автора: 1. Дандамаев М.А., 2. Луконин В.Г.
Название издательства или типографии: Наука
место печати: Москва
год печати: 1980

Главная реда
Культура и экономика древнего Ирана
Искусство средневекового Ирана
название книги: Искусство средневекового Ирана
Имя автора: Шукуров Ш.
Название издательства или типографии: НАУКА
место печати: Москва
год печати: 1989
[1]
Искусство средневекового Ирана
Проблема личности в Курдистане: Особенности революционного борца и партийная жизнь
название книги: Проблема личности в Курдистане: Особенности революционного борца и партийная жизнь
Имя автора: Абдулла Оджалан
имя переводчика: М. Гасратян
Книга переведена с языка: тур.
Названи
Проблема личности в Курдистане: Особенности революционного борца и партийная жизнь
Сасанидские этюды
название книги: Сасанидские этюды
Имя автора: Иностранцев К.А.
Название издательства или типографии: В. Ѳ. Киршбаума
место печати: С-Пб.
год печати: 1909

Объединенные въ настоящей книгѣ этюды п
Сасанидские этюды
КУРДСКИЙ ВОПРОС НА РУБЕЖЕ ТЫСЯЧЕЛЕТИЙ
название книги: КУРДСКИЙ ВОПРОС НА РУБЕЖЕ ТЫСЯЧЕЛЕТИЙ.
Имя автора: 1. Лазарев Михаил Семенович , 2. Ш.Х. Мгои, 3. Хошави Бабакр, 4. К.В. Вертяев, 5. Е.В. Загорнова, 6. А.К. Лукоянов,
7. ОЛЬГА ИВАНО
КУРДСКИЙ ВОПРОС НА РУБЕЖЕ ТЫСЯЧЕЛЕТИЙ
Исследования об иранских курдах, Книга III
название книги: Исследования об иранских курдах, Книга III.
Имя автора: Лерх Пётр Иванович
Название издательства или типографии: ИМПEРАТОРСКОЙ АКАДEМIИ НАУК
место печати: СПб
год печати:1958
[1]
Исследования об иранских курдах, Книга III
Исследования об иранских курдах, Книга І. Введение и подробное исчисление курдских племён
название книги: Исследования об иранских курдах, Книга І. Введение и подробное исчисление курдских племён.
Имя автора: Лерх Пётр Иванович
Название издательства или типографии: Академическая и специ
Исследования об иранских курдах, Книга І. Введение и подробное исчисление курдских племён
Статистика
Статьи 481,511
Изображения 98,717
Книги pdf 17,781
Связанные файлы 83,693
видео 1,052
68 активность посетителей на Kurdipedia!
Сегодня 32,644
биография
Араб Шамоевич
библиотека
Культы и верования курдов-е...
библиотека
История отечественного вост...
Статьи
95 лет после Лозанны.. Кто ...
библиотека
Дьмдьм
15´Ê GULANÊ CEJNA ZİMANÊ KURDÎ PÎROZ BE!
Категория: документы | Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Делиться
Facebook0
Twitter0
Telegram0
LinkedIn0
WhatsApp0
Viber0
SMS0
Facebook Messenger0
E-Mail0
Copy Link0
Рейтинговая статья
1 голосование 4
Отлично
очень хороший
Средний
неплохо
плохой
Добавить в мои коллекции
Ваше мнение о предмете!
предметы истории
Metadata
RSS
Поиск в Google для изображений, связанных с выбранным элементом !
Поиск в Google для выбранного элемента !
کوردیی ناوەڕاست0
English0
عربي0
فارسی0
Türkçe0
עברית0
Deutsch0
Español0
Française0
Italiano0
Nederlands0
Svenska0
Ελληνική0
Azərbaycanca0
Fins0
Norsk0
Pусский0
Հայերեն0
中国的0
日本人0

15´Ê GULANÊ CEJNA ZİMANÊ KURDÎ PÎROZ BE!

15´Ê GULANÊ CEJNA ZİMANÊ KURDÎ PÎROZ BE!
15´Ê GULANÊ CEJNA ZİMANÊ KURDÎ PÎROZ BE!
ZİMAN MERCÊ YEKEMÎN Ê HEBÛNA ME YE!

Dewlet serê pêşengên kurdan, Dayikên perwerdekarên nifşan, dilsojên ziman û wêje û gelerî – folklora kurdan Zmanê şîrînê Kurdî maye û her tim jiyan dik e. Bi riha berxwedêraneya hemû van nirxan, Em cejna zimanê kurdî li gele xwe pîroz dikin. Ev sedan sal in her ji rojgarên kolonîyalism û dagîrkeriyê, Kurdistan bi xelk û ziman û çanda xwe ve ji alî dewlet û xelafet û hemû hêzên ser dest li bin fişara bişavtin û jinavbirinê deye. Bi pilan û pratik hewl dane ziman û çanda kurdî ji holê raken û nehêlin. Lê ji ber reseniyî û girêdana rohîya gele kurd bi ziman û çanda resena xwe tev hewlên dijminan binaxkirin. Bi berxwedan û keda dilsozan ev ziman û çand û nirx û taybetmendîya wê parastin. Di dirêjîya serdemên dagîrkirina kurdistanê bi rêya îslama siyasî tûşî bi erebkirinê bû. Di serdema parvekirina Kurdistanê ya ji bo ser du beşan xeteriya bi fariskirinê jî hate ser. Lê di wî demî de berxwedaneke bi hêztira li xwedî derkeftina ser çand û zimanê kurdî destpêkir û bi nivîskî tovê modernîzma kilasîka wêjeya kurdî hat çandin. Mîna Babe Tahrê Oryan, Cizîrî Herîrî, Nalî, Salim, Kurdî û yên din bûne pêşengê dekomentariya ziman û hebûna wê. Xanî yê mezin paye û resenêtiya çand û ziman û hebûna netewa kurd kire felsefe û rêça rizgarîbûnê nişa me da.
Di sîroka nû ya sedsala 20an, dîsan tirs – xeterîya li ser ziman û çanda kurdî zêdetir bû, dema Kurdistan kirin çar parçe. Di wî demî de hêza şovînî û rasîstiya dewleta Tirk û tirkkirnê jî barê me kurdan girantir kir. Bi sê aliyan “ Ereb, Fars û Tirk “ kirnê dixwestin me ji holê raken. Hemdîs bi ked, bedel, xwîn û xweştivîtiya zaman û çanda xwe, xewnên dagîrkeran pûç kirin. Li vir de, nabe qala mala Mîr Bedirxan û rojnameya Kurdistan heta Hawarê û tev pêşengên wêjeya her çar aliyên Kurdistanê wek Mehwî, Narî, Hekarî, Qedrîcan, Erebê Şemo, Pîremêrd, Birîfkanî û goran û Hejar û Hêmin û hemyên din neyê kirin. Bi taybetî jî xebat û tekoşîna Korê zaniyarî ya Kurd ya li başûrê Kurdistanê.
Îro pştî 100 salên parçebûna Kurdstanê, rewşa her parçekê cûda ye. Hê xeterî û tirs li ser zimanê kurdî heye. Asimîlebûn, dijatî û sivikkirina nirxa ziman û çanda Kurdî niyet û pilana dagîrkerên Kurdistanê de xweya ye û heye.
Li bakûrê Kurdistanê, Berê her çiqas ziman bi taybetî li bakurê Kurdistanê qedexe bû jî, lê li gundan xetereya xwe bi xwe bişavtinê tunebû. Îro piraniya gundên her çar parçeyên Kurdistanê êdî vala ne. Ji ber zilm û zoriya dagirkeran û ji ber mercên aborî, gundî koç kirine bajaran. Di van wargehên nû de rêxistin û saziyên kurdan demekê gelekî zêde bûn. Lê van salên dawiyê li bakurê Kurdistanê sazî û dezgehên ziman yên ku hatibûn vekirin, ji aliyê desthiladariya AKP-MHP û dewleta Tirk a faşîst ve hemû hatin qedexekirin û girtin. Ji ber van hindan çi li welêt, çi li metropolên dagirkeran û çi jî li diyasporayê otoasîmîlasyon her diçe pêştetir û bi xeteretir dibe. Vê asîmîlasyonê bi destê sazûmaniyên desthilatdar dest pê kiriye, lê mixabin em jî, di mal û nava malbatên xwe de vê asîmilasyonê bi xwe, bi destê xwe didomînin. Alav û bingehê vê asîmîlasyonê ji bandora medyayê tê û bi taybetî zêdetirîn li ser zarokan ev bandor tundtir û bihêztir e. Di vî warî de bandora dibistanan jî bi qasî ya medyayê bi xeter e.
Li rojhelatê Kurdistanê jî dîsan zimanê Kurdî zimanê bin dest e. Çanda wê jî di metirsîyê de ye. Mixabin ji alî dewleta Îranê bi hemû awayî tê qedexekirin û sivik kirin. Bizava roşenbîrî û wêjeya kurdî ketitye bin bandora zimanê serdestê farisî.
Li rojavayê Kurdistanê, serbarê germatiya şoreş û berxwedanê Ziman û çand û mediya û perwedeya fermî ya rêveberiyê baş dimeşe. Lê dîsan pêwîste hay ji parastinê wê jî hebe.
Li başûrê Kurdistanê jî her çende diz û de sitûn û pêgeyên bizava wêje, rojnamevanî û perwerde û xwendina kurdî hebû û berdewame. Her çende dibû em çaverêyî baştir û pêşveçûneke rih û rîşeyî buna ye ji alî akadîkkirina zinmanê xwendin û perwerdeyê. Mixabin ne tene zimanê Erebî, ketiye bi bandora siyasî û kultûriya Tirkî û farisî jî de. Ya herî xeternak mediya û xenalên ragehandiê wekî TV û radyoyan çand û zimanê kurdî şêwandiye.
Ji alî perwerde û xwendinê zimanê kurdî bi taybetî beşên akademik û zanstî de hatiye pişt guh xistin. Bi şêwekî berçav dibistanên Tirkî hene û hejmareke zor zarok û xwendevan bi zimanê Tirkî dibin. Herweha hewlek heye ku bi fermî xwendinê bi giştî bikin zimanê Înglîzî û zimanê kurdî di dibistanan de giringî pê nayê dan. Ev xetereke mezin û dibe sedemê kêmkirina îrade û hez û lawazîya hesta neteweyî û niştîmanî.
Cejna zimanê Kurdî di sala 2006an de ji aliyê Kongireya Neteweyî ya Kurdistan (KNK)ê ve wek Roja Cejna Zimanê Kurdî hat ragihandin û ji aliyê hemû sazî û rêxistinên Kurdan û Gelê kurd ve jî hat pejirandin.
Em pê dizanin, di qadên jiyanê yên wek perwerde, ragihandin, weşan, siyaset, aborî û bazirganiyê de, gelek astengî li pêşiya ziman û zaravayên kurdî hene. Dîsa ji pirsgirêkên ziman yên herî girîng yek jî otoasmilasyon e, ango xwe bi xwe bişavtin e.
Zimanê ku reh û rayeka xwe ji Şaristaniya Neolîtîkê bigire û çanda deh hezar salan pê were afirandin, ew her çi qas were qedexekirin, astengkirin û zept û zor li ser bin jî, di bin her şert û mercan de dikare xwe biparêze û wenda nebe. Esta zimanê kurdî jî, ji van zimanan yek e û di bin şert û mercên giran de hetanî îro hatiye û xwe parastiye. Lê divê em vê jî ji bîr nekin. Heger em li zimanê xwe xwedî dernekevin û wî wek rohnayîya çavên xwe neparêzin, wek kes, malbat, sazî û civak wî di her qadên jiyanê de bi kar neynin, ew ê nikaribe xwe ji xetereya tunebûnê rizgar bike.
Li ser vê bîr û baweriyê em dibêjin:
Zimanê Kurdî hebûna me ye!
Zimanê Kurdî nasnameya me ye!
Zimanê Kurdî rûmeta me ye!
Bila Cejna Zimanê Kurdî li hemû kurd û Kurdistaniyan pîroz be!


Komîsyona Ziman, Perwerde û Çand ya KNKê
15ê Gulana 2019
Этот пункт был написан в (Kurmancî - Kurdîy Serû) языке, нажмите на значок , чтобы открыть элемент на языке оригинала!
Ev babet bi zimana (Kurmancî - Kurdîy Serû) hatiye nvîsandin, klîk li aykona bike ji bu vekirina vî babetî bi vî zimana ku pî hatiye nvîsandin!
Эта статья была прочитана раз 5,084
Хэштег
Источники
Связанные предметы: 7
Категория: документы
Язык статьи: Kurmancî - Kurdîy Serû
Дата публикации: 15-05-2019 (4 Год)
Стиль документа: Напечатано
Страна - Регион: Бельгия
Тип документа: Исходный язык
Технические метаданные
Авторские права на данный пункт были выданы Kurdipedia владельцем предмета!
Параметр Качество: 99%
99%
Эта запись была введена ( Хавре Баххаван ) в 16-05-2019
Эта статья была рассмотрена и выпущена ( Зрян Сарчнари ) на 16-05-2019
Эта статья была недавно обновлена ​​( Зрян Сарчнари ) на: 16-05-2019
предметы истории
URL
Эта статья была прочитана раз 5,084

Действительный
Араб Шамоевич
Араб Шамоевич Шамилов (курд. Ә\'рәб Шамилов, Erebê Şemo, литературный псевдоним — Арабэ Шамо, 23 января 1897, село Сусуз, Карсская область, Российская империя — 1978, СССР) — курдский и советский писатель.
Биография
Араб Шамоевич Шамилов родился в 1897 году в селе Сусуз Карсской области (ныне Турция). Участвовал в Гражданской войне. В 1920—1921 годах заведовал секретно-оперативным отделом ЧК в городе Куба. В 1920-е годы работал журналистом в газетах «Заря Востока», «Риа таза», «Советский Курдис
Араб Шамоевич
Культы и верования курдов-езидов (очерки)
название книги: Культы и верования курдов-езидов (очерки)
Имя автора: АМИНE АВДАЛ
Книга переиздана к 100-летнему юбилею АМИНЕ АВДАЛА
Курдский перевод Темуре Халила (Мурадова)
Русский перевод Афана Авдали
Название издательства или типографии: Weşanxaneya Akadêmîya Zanyarî ya Komara Ermenîstanê
место печати: erivan
год печати: 2006[1]
Культы и верования курдов-езидов (очерки)
История отечественного востоковедения
История отечественного востоковедения с середины XIX века до 1917 года
Редакционная коллегия: А. А. Вигасин, А. Н. Хохлов, П. М. Шаститко. М.
Москва
Издательская фирма «Восточная литература» РАН
НАУК
1997
[1]
В книге дана широкая панорама состояния российской ориенталистики в пору ее расцвета. Впервые в едином комплексе сосредоточены практически все сведения об изучении Востока в России в те годы. В самостоятельной главе рассматривается вклад дипломатического и военного ведомств в разви
История отечественного востоковедения
95 лет после Лозанны.. Кто проиграл и кто выиграл?
95 лет после Лозанны.. Кто проиграл и кто выиграл?
В Первой Мировой Войне Страны преследовали две задачи, две основные цели: одна из них – модернизация капитализма из торгового в индустриальный. С политической точки зрения, - навязывание идеи Национального централизованного государства на Ближнем Востоке; а в экономике, - захват нефтегазовых ресурсов региона.
Цели Империалистического блока (Германия, Австрия, Венгрия, Болгария и Османская Турция) были следующими: захват Ближнего Востока и разд
95 лет после Лозанны.. Кто проиграл и кто выиграл?
Дьмдьм
название книги: Дьмдьм
Имя автора: Араб Шамоевич
имя переводчика: Нателлы Горской
Книга переведена с языка: курдского
Название издательства или типографии: Айастан
место печати: Ереван
год печати: 1966

Повесть. Перевод с курдского Нателлы Горской и автора. Художник В.И. Суриков. — М.: Советский писатель, 208 стр.
Араб Шамилов - старейший курдский советский писатель, автор многочисленных романов и повестей из жизни курдов.
В повести А. Шамилова «Дым-дым» воскрешается одна из героичес
Дьмдьм
Новый элемент
Дьмдьм
название книги: Дьмдьм
Имя автора: Араб Шамоевич
имя переводчика: Нателлы Горской
Книга переведена с языка: курдского
Название издательства или типографии: Айастан
место печати: Ереван
год печ
Дьмдьм
Курды Адыгеи
название книги: Курды Адыгеи
Имя автора: Коллективная монография
Название издательства или типографии: Качество
место печати: Майкоп
год печати: 2015

Коллективная монография «Курды Адыгеи» – ре
Курды Адыгеи
ЦАРИ ЦАРЕЙ — САСАНИДЫ. Иран III-VII вв. в легендах, исторических хрониках и современных исследованиях
название книги: ЦАРИ ЦАРЕЙ — САСАНИДЫ. Иран III-VII вв. в легендах, исторических хрониках и современных исследованиях
Имя автора: Сергей Борисович Дашков
Название издательства или типографии: PAH
ЦАРИ ЦАРЕЙ — САСАНИДЫ. Иран III-VII вв. в легендах, исторических хрониках и современных исследованиях
Культура и экономика древнего Ирана
название книги: Культура и экономика древнего Ирана
Имя автора: 1. Дандамаев М.А., 2. Луконин В.Г.
Название издательства или типографии: Наука
место печати: Москва
год печати: 1980

Главная реда
Культура и экономика древнего Ирана
Искусство средневекового Ирана
название книги: Искусство средневекового Ирана
Имя автора: Шукуров Ш.
Название издательства или типографии: НАУКА
место печати: Москва
год печати: 1989
[1]
Искусство средневекового Ирана
Проблема личности в Курдистане: Особенности революционного борца и партийная жизнь
название книги: Проблема личности в Курдистане: Особенности революционного борца и партийная жизнь
Имя автора: Абдулла Оджалан
имя переводчика: М. Гасратян
Книга переведена с языка: тур.
Названи
Проблема личности в Курдистане: Особенности революционного борца и партийная жизнь
Сасанидские этюды
название книги: Сасанидские этюды
Имя автора: Иностранцев К.А.
Название издательства или типографии: В. Ѳ. Киршбаума
место печати: С-Пб.
год печати: 1909

Объединенные въ настоящей книгѣ этюды п
Сасанидские этюды
КУРДСКИЙ ВОПРОС НА РУБЕЖЕ ТЫСЯЧЕЛЕТИЙ
название книги: КУРДСКИЙ ВОПРОС НА РУБЕЖЕ ТЫСЯЧЕЛЕТИЙ.
Имя автора: 1. Лазарев Михаил Семенович , 2. Ш.Х. Мгои, 3. Хошави Бабакр, 4. К.В. Вертяев, 5. Е.В. Загорнова, 6. А.К. Лукоянов,
7. ОЛЬГА ИВАНО
КУРДСКИЙ ВОПРОС НА РУБЕЖЕ ТЫСЯЧЕЛЕТИЙ
Исследования об иранских курдах, Книга III
название книги: Исследования об иранских курдах, Книга III.
Имя автора: Лерх Пётр Иванович
Название издательства или типографии: ИМПEРАТОРСКОЙ АКАДEМIИ НАУК
место печати: СПб
год печати:1958
[1]
Исследования об иранских курдах, Книга III
Исследования об иранских курдах, Книга І. Введение и подробное исчисление курдских племён
название книги: Исследования об иранских курдах, Книга І. Введение и подробное исчисление курдских племён.
Имя автора: Лерх Пётр Иванович
Название издательства или типографии: Академическая и специ
Исследования об иранских курдах, Книга І. Введение и подробное исчисление курдских племён
Статистика
Статьи 481,511
Изображения 98,717
Книги pdf 17,781
Связанные файлы 83,693
видео 1,052
68 активность посетителей на Kurdipedia!
Сегодня 32,644

Kurdipedia.org (2008 - 2023) version: 14.92
| контакт | CSS3 | HTML5

| Время создания страницы: 0.75 секунд!